ŠTA TE OČEKUJE U GINEKOLOŠKOJ ORDINACIJI?

Po ulasku u ginekološku ordinaciju, ginekolog će ti postaviti nekoliko standardnih pitanja: ime i prezime, godine života, razlog zbog kog dolaziš na pregled. Za neka pitanja bi bilo dobro da se prethodno pripremiš kao na primer:

  • Kada si dobila prvu menstruaciju?
  • Koliko dana traju menstruacije? (razmak od početka jedne do početka naredne menstruacije)
  • Da li su ti menstruacije obilne i bolne?
  • Kada je bila poslednja menstruacija? (treba da znaš datum kad je počelo poslednje krvarenje)
  • Da li si imala nekih ozbiljnih zdravstvenih problema u prošlosti? (dečje bolesti, operacije, alergije...)
  • Da li postoje zdravstveni problemi u bližoj porodici? (šećerna bolest, rak, visok pritisak, srčana oboljenja, psihijatrijska oboljenja...)
  • Koje lekove uzimaš i u kojim dozama? (ako uzimaš)

Posle toga u ambulanti će sestra da izmeri težinu, visinu i krvni pritisak.

Ginekološki pregled čini pregled spoljnih genitalija, vaginalni pregled odnosno rektalni pregled (ukoliko nisi imala seksualne odnose ili ukoliko se radi o detetu) i pregled dojki. U okviru vaginalnog pregleda može da se uradi i kolposkopski pregled (samo kod onih koji su imali seksualne odnose) i mogu se uzeti razni brisevi.

Sestra te upućuje gde možeš da ostaviš svoje stvari i pojašnjava ti kako da se pripremiš za pregled. Kada budeš spremna lećićeš na ginekološki sto (posebno namenjen za ginekologe kako bi lekar lakše i bez neprijatnosti mogao da te pregleda).

Važno je da upamtiš da ukoliko se u potpunosti opustiš sam pregled će manje biti neprijatan. Da bi pregled mogao da bude adekvatno obavljen potrebno je da sarađuješ sa ginekologom koji će ti objašnjavati svaki sledeći korak u pregledu.

Prvo ginekolog gleda kako su razvijene spoljašnje genitalije i da li ima nekih promena na njima. Zatim pristupa vaginalnom ili rektalnom pregledu. Vaginalni pregled se radi samo kod onih osoba koje su imale seksualne odnose. Sam vaginalni pregled se sastoji iz dva dela: pregleda spekulumom (posebnim instrumentom) i bimanuelnog pregleda (obavlja se rukama). Nijedan od pregleda nije bolan. Pri pregledu spekulumom oseća se samo dodir hladnog metalnog instrumenta. Kada se spekulum postavi ginekolog onda može da vidi unutrašnjost vagine i grlić materice, te da tom prilikom obavi i kolposkopski pregled (neophodno je da se uradi jednom godišnje) i uzme PAP bris (neophodno je da se uradi jednom godišnje), bris vagine na stepen čistoće, bakterijsku vaginozu i razne druge bakteriološke briseve. Posle toga se radi bimanuelni pregled (pregled rukama) kako bi ginekolog tačno ocenio poziciju unutrašnjih genitalnih organa (materice, jajnika i jajovoda) i proverio da li su bolno osetljivi. Mnoge devojke ovaj pregled golica.

Rektalni pregled se radi kod onih koji nisu imali seksualne odnose i radi se tako što se prstom jedne ruke uđe kroz rektum dok se drugom rukom palpira stomak. Ovaj pregled ne može da bude zamenjen ultrazvučnim pregledom zbog svih onih informacija koje ginekolog dobija na ovaj način.

Na kraju se vrši pregled obe dojke. Ginekolog obraća pažnju i na razvoj i oblik grudi,a zatim sitnim kružnim pokterima prepipava segmente dojke u potrazi za strukturnim promenama. Nakon toga ginekolog lagano pritiska bradavice da vidi da li se iz njih luči sekret.

Devojke i žene koje su seksualno aktivne potrebno je bar jednom godišnje da odu kod ginekologa na pregled. Redovni ginekološki pregledi su nezamenjivi jer se na taj način mogu primetiti i najmanje promene koje mogu prethoditi teškim i opasnim bolestima, a ako se na vreme otkriju mogu se brzo i uspešno lečiti.