U Službi za dečju i adolescentnu ginekologiju Republičkog centra za planiranje porodice Instituta za zdravstvenu zaštitu majke i deteta „Dr Vukan Čupić“, pitali smo mr sci med. dr Ilijanu Mažibrada, specijalistu ginekologije i akušerstva, kako da se odnosimo prema ovoj temi – podjednako osetljivoj i za decu i za roditelje. Odnosno, kako da pravilno postupamo.

Koji su najčešći ginekološki problemi kod devojčica u predškolskom uzrastu?

Najčešći problemi su infekcije u regiji spoljašnjih genitalnih organa. Infekcija može da se prepozna po crvenilu spoljašnjih genitalija, odnosno velikih i malih polnih usana, kao i pojavi sekreta koji se javlja između polnih usana ili ostavlja trag na vešu. Kada je reč o bebama, te infekcije obično dugo traju – zbog čega se, kao odbrambeni mehanizam, na obolelim površinama pojavljuju naslage fibrina. Vremenom, to dovodi do slepljivanja površina zahvaćenih infekcijom, odnosno slepljivanja malih polnih usana, što se pri pregledu uočava kao tanka membrana koja prekriva himenalni prsten. Ukoliko se radi o opsežnim promenama, one se protežu i na regiju ispred mokraćne cevi. Te srasline, odnosno sinehije, roditelji često ne primete, već ih otkriju pedijatri u savetovalištu. Ponekad se razviju opsežne sinehije, koje pored malih polnih usana zahvataju i regiju klitorisa, ili se protežu između malih i velikih polnih usana, menjajući u značajnoj meri izgled spoljašnjih genitalija. U tim stuacijama ne čudi činjenica da se posumnja i na anomaliju spoljašnjih genitalija.

Šta je uzrok infekcija?

To može da bude bakterija koja se iz mokraćne cevi ili iz debelog creva, koje je u neposrednoj blizini, proširi u regiju polnih organa. Zatim, može da bude posledica pada otpornosti i, samim tim, pojave nekih ređih infekcija, odnosno retkih bakterija u toj regiji. Ali, najčešće se u predškolskom uzrastu javljaju streptokoke koje se, uglavnom mehaničkim putem – ručicama ili sa zajedničkih toaleta, prenose sa jednog deteta na drugo. Tako otkrivene streptokoke često budu znak latentne infekcije, odnosno kliconoštva.

Šta je preventiva za decu koja idu u vrtić i koriste zajednički toalet?

Preventiva je da se deca, pre svega, nauče pravilnom održavanju higijene – kako u toaletu, tako i po izlasku iz njega. Teško je naučiti malo dete da ne seda na šolju, ali u jednom trenutku će se i to dogoditi. Takođe, jako je važan smer brisanja – od napred ka nazad.

Ono što moramo da imamo u vidu jeste da su bakterije svuda oko nas i da ceo život provodimo sa njima. Ali, treba da se naučimo životu sa bakterijama i da uz njih nemamo nikakve tegobe. Tu zaštitu nam pruža naš imunološki sistem. Manji broj bakterija ne stvara nikakve tegobe. Tek kada se razmnože u velikoj meri i zauzmu floru polnih organa – pojavljuju se problemi. Pravilan način održavanja higijene garantuje zdrave spoljašnje genitalije i sprečava nastajanje uslova koji pogoduju razmnožavanju bakterija.

Šta podrazumeva adekvatna higijena intimnih delova tela devojčica?

Ono što je od značaja, jeste pravilna upotreba vode. Kada je reč o sredstvima za održavanje higijene – raznim sapunima, kupkama, šamponima… mi uvek savetujemo da se koriste za telo i guzu, a za polni organ samo čista voda i ništa više. Hemijskim sredstvima se skida mastan sloj sa kože oko vulve i obično je potrebno nadoknaditi ga mazanjem bebi krema – po izboru. Mame ih koriste dok su devojčice male, u pelenama, ali sa njihovom upotrebom treba nastaviti svako veče posle tuširanja, do puberteta. Nastupanjem puberteta i pojavom polnih hormona koji deluju na spoljašnje genitalije, ta regija će postati otpornija na bakterije. Sa druge strane, priprema se za ono što sledi, za seksualne odnose – tokom kojih se, ukoliko se ne koristi mehanička kontracepcija (kondom), razmenjuju bakterije između partnera.

U dečjem uzrastu, da bi koža bila otporna, treba da bude zaštićena i masnim slojem. Kada je ta regija otporna, onda sedanje na wc šolju jednom, dvaput dnevno neće da rezultira infekcijom.

Da li je korisno upotrebljavati vlažne maramice?

Vlažne maramice koje se koriste za intimnu higijenu, dobro su rešenje za putovanja, odmore, ali njihova redovna upotreba zaista nije potrebna. Posebno je važno naglasiti da beba treba da se opere pošto se ukaki, a ne samo da se prebriše vlažnim maramicama. Danas imamo pojavu da se devojčicama mnogo češće nego ranije «slepi» genitalni organ, upravo zbog upotrebe dezinficijenasa u obliku kupki, sapuna ili vlažnih maramica – koji skidaju masni, zaštitni sloj na koži genitalija. I, naravno, ni u čemu ne treba preterivati, pa ni u pranju. Sasvim je dovoljno da se devojčice jednom dnevno operu čistom vodom i namažu bebi kremom.

Šta treba da predstavlja signal roditeljima za eventualni odlazak lekaru?

Ako se desi da se devojčica malo „zacrveni“, taj problem se rešava intenzivnijom upotrebom krema, pa najčešće nema potrebe za specijalnom terapijom. Ali, ako je ta tegoba prisutne duže vreme, ili se pojave simptomi tipa svraba, peckanja dok dete piški… onda treba odvesti dete ginekologu, gde će se utvrditi uzrok problema i adekvatno rešiti.

Kod devojčica kod kojih se danima pojavljuje trag na vešu, a pritom se žale i na tegobe ili neprijatnost u genitalnoj regiji, takođe se savetuje odlazak kod ginekologa. Veoma je važno da ginekolog pregleda dete, objasni roditeljima pravilan način održavanja higijene i da predlog za terapiju – koja će biti dobro rešenje dok se ne dobiju rezultati bakteriološkog brisa vaginalnog sekreta i bakteriološkog brisa sa spoljašnjih genitalija. U odnosu na dobijene rezultate, savetuje se i primena antibiotske terapije – bilo lokalno, u obliku masti ili sistemski, pijenjem antibiotika u obliku sirupa.

Ginekološki pregled za decu nije bolan, pa samim tim ne treba da bude ni traumatičan. Zato je važno da se dete dobro pripremi, da mu se objasni kako je to pregled kao i svaki drugi.